Tua Palavra

|Salmos 137:1| Sedeli smo tamo, pored reka Vavilona i plakali kad bi se setili Siona.

|Salmos 137:2| O tamošnje smo vrbe povešali harfe svoje,

|Salmos 137:3| jer su naši tlačitelji od nas zahtevali pesmu; mučitelji naši da se veselimo: „Pevajte nam pesmu o Sionu!“

|Salmos 137:4| Kako da pevamo Gospodnju pesmu u tuđinskoj zemlji?

|Salmos 137:5| O, Jerusalime, ako bih tebe zaboravio, zaboravljena bila i desnica moja!

|Salmos 137:6| Jezik mi se za nepce slepio ako te se ne setio, ako se ne radovao Jerusalimu više nego i najboljem svome!

|Salmos 137:7| O, Gospode, seti se Edomaca što su na dan pada Jerusalima govorili: „Razvaljujte! Razvaljujte ga do temelja!“

|Salmos 137:8| O, ćerko vavilonska, što ćeš biti razorena! Blago onom koji ti uzvrati istom merom, onako kako si činila nama.

|Salmos 137:9| Blago onom ko ti nejač zgrabi i o stenu smrska!