Tua Palavra

Sofar

|Job 20:1| A Sofar iz Namata je odgovorio ovim rečima:

|Job 20:2| „Ako je tako, nemirne me misli moje teraju da odgovorim, jer u meni vri.

|Job 20:3| Uvređen sam prekorom koji sam čuo, pa sad uzvraćam u duhu mog razumevanja.

|Job 20:4| Elem, znaš li da je tako od davnina, od kako je ljudski rod na zemlju stavljen:

|Job 20:5| prekratka je radost zlikovaca i za časak sreća bezbožnika.

|Job 20:6| Sve i da se stasom digne do nebesa, da mu glava oblake dosegne,

|Job 20:7| ishlapiće doveka ko sopstveni izmet, i pitaće: ’Gde je?’, oni što su ga viđali.

|Job 20:8| Poput sna će ispariti i neće ga naći, prognaće ga kao noćno priviđenje.

|Job 20:9| Oko koje ga je gledalo videti ga više neće; zavičaj ga njegov više neće videti.

₁₀

|Job 20:10| Njegovi će se sinovi dodvoravati siromasima, a on će rukama svojim vraćati od bogatstva svoga.